Srpski mediji o Danu sjećanja na Srebrenicu

Objavljujemo zanimljivu analizu srbijanskih medija nakon proglašenja jedanaestog jula danom sjećanja na genocid u Srebrenici objavljenom na web portalu E-novine

Štampano izdanje „Blica" nije udostojilo svoje čitaoce vesti o odluci Evropskog parlamenta; ni fašistička „Pravda" ni slova nije objavila o Danu sećanja na žrve u Srebrenici, možda zato što je pomenuti tabloid vidno potresen obeležavanjem devetogodišnjice smrti Željka Ražnatovića Arkana (čitava strana rezervisana za reportažu pod prigodnim naslovom „Cecine suze za Arkana"); raspamećeni „Kurir" takođe nije bio zainteresovan za odluku Evropskog parlameta, dok je njegov novinski pobratim „Glas" o Rezoluciji u Strazburu objavio ukupno sedam (7) redova iz agencijske vesti

Odluka Evropskog parlamenta u Strazburu da se 11. jul u Evropskoj uniji proglašava Danom sećanja na žrtve zločina u Srebrenici, srpskim medijima nije bila previše zanimljiva. „Večernje novosti" su o ovom događaju, tek na šestoj strani, u rubrici „Društvo" (!), objavile kratku ćiriličnu vest pod zagonetnim naslovom „11. jul dan sećanja u EU", dok je na susednoj, sedmoj stani, opet u rubrici „Društvo" mamutski dugačak tekst neskrivene poruke „Skrivan masakr nad Srbima". Štampano izdanje „Blica" nije udostojilo svoje čitaoce vesti o odluci Evropskog parlamenta; ni fašistička „Pravda" ni slova nije objavila o Danu sećanja na žrve u Srebrenici, možda zato što je pomenuti tabloid vidno potresen obeležavanjem devetogodišnjice smrti Željka Ražnatovića Arkana (čitava strana rezervisana za reportažu pod prigodnim naslovom „Cecine suze za Arkana"); raspamećeni „Kurir" takođe nije bio zainteresovan za odluku Evropskog parlameta, dok je njegov novinski pobratim „Glas" o Rezoluciji u Strazburu objavio ukupno sedam (7) redova iz agencijske vesti.
Najveći prostor ovom događaju ustupila je „Politika", čiji je izveštač razgovarao sa inicijatorom Rezolucije, slovenačkim poslanikom Jelkom Kacinom koji je tom prilikom, objašnjavajući da čitav Balkan pati zbog težine zločina u Srebrenici, rekao: „Sve dok se to ne raščisti biće tih stereotipa kolektivne odgovornosti i okrivljivanja druge strane za sve i svašta, pa sam odlučio da nema druge nego da obavimo tu civilizovanu raspravu koja mora rasteretiti celu tu situaciju. Sa ženama iz Srebrenice i Žepe koje su bile ovde pre dva meseca dogovorili smo se da pripremimo ovaj tekst. Verujem da je i Srbija spremna i voljna da u svojoj skupštini raspravlja i usvoji ovu rezoluciju", objasnio je Kacin i dodao da smatra da Srebrenica kao simbol stradanja nevinih mora ući u udžbenike i kolektivnu svest Evrope.

„Politika" je donela izjavu Doris Pak, koja je u ime evropskih narodnih partija usaglašavala tekst rezolucije sa ostalim političkim grupacijama EP: „Nismo verovali da je moguće da se u Evropi na kraju 20. veka dogodi takav zločin, ali dogodio se. Bila je to velika greška međunarodne zajednice, koja nije bila u stanju da spreči masakr, a Srebrenica je ostala simbol ratova na Balkanu. Ova rezolucija izražava osećanja poslanika EP prema tom tragičnom događaju. Ne verujem da rezolucija može doprineti hapšenju Mladića, ali može da pomogne procesu pomirenja u BiH, jer je to zaista nužno. Zemlja je podeljena po etničkim linijama, građani nemaju podjednak osećaj šta se dogodilo, a pomirenje je teško. Napominjem da ova rezolucija nije napravljena protiv Srba, ali kao Nemica mogu da razumem da Srbi osećaju krivicu zbog onoga što se desilo u Srebrenici. Nisu svi Srbi u BiH odgovorni za zločin, ali svi imaju zajedničku prošlost svoje nacije, kao što je i Nemci imaju. Rezolucija je posvećena sećanju na žrtve i garancija je da ih nećemo zaboraviti".
Za „Politiku" su izjave dali i neki domaći političari.

Miloš Aligrudić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, rekao je neodređeno: „Svi zločini koji su se vršili tokom ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije su za svaku osudu. Svakako da se svih žrtava treba sećati. Jedino što može eventualno da izazove neku dilemu jeste to što forsiranjem jednog stravičnog zločina ispada kao da drugi nisu ni postojali, kao da se zločini prema drugim nacionalnostima nisu dešavali od strane nekog drugog".

Sistem „I Guča i Exit" besprekorno funkcioniše kod Demokratske stranke, čija je portparolka Jelena Trivan uravnotežila zločinačku problematiku na sledeći aligrudićevski način: „Naš stav je da se svi ratni zločini na svim stranama i prema svim žrtvama moraju kazniti i naravno moraju poštovati kao vid sećanja na nešto što se ne sme ponoviti. U tom smislu Srebrenica, ali i za Srbe verovatno „Oluja" ili neki drugi zločini, moraju na isti način biti tretirani, a počinioci u krivičnom smislu moraju da budu osuđeni u Haškom tribunalu i domaćem pravosuđu, ali i u istorijskom smislu. Želim da verujem da je ovo samo početak i da Srebrenica nije jedini zločin koji će naići na tu vrstu pažnje".

Borislav Pelević, član Predsedništva Srpske napredne stranke, nekadašnji Arkanov saborac, bio je neobično tužan i ljut: „Ako se već ustanovljava neki dan posvećen žrtvama, treba da bude posvećen podjednako i muslimanskom i srpskom narodu. Međunarodne humanitarne organizacije nesporno su utvrdile da je u Srebrenici ubijeno 3.110 ljudi i da su oni, sa retkim izuzecima, bili muškarci-vojnici. Neki od onih koji se vode da su nestali kasnije su se pojavljivali na izbornim listama u Sarajevu i u Srebrenici, tako da se jasno vidi o kakvoj je manipulaciji reč. Niko ne govori da su pre Srebrenice snage Nasera Orića spalile 135 srpskih sela oko ovog grada i da je, prema podacima međunarodnih humanitarnih organizacija, ubijeno oko 3.500 Srba i to žena, dece i staraca... Prema tome, ako se ustanovljava neki dan za žrtve, treba da važi podjednako i za Srbe i za muslimane".

Izjave Jelka Kacina i Doris Pak, podgrejane istorijskom analizom Arkanovog druga Pelevića - razjarile su čitaoce „Politike", koji su iskoristili ovu jedinstvenu priliku da daju oduška svojoj političkoj opciji. Od stotinak komentara koliko smo zatekli u vreme pisanja ovog teksta (petak, četiri po podne), na prste jedne ruke se mogu izbrojati oni koji su imali kakvo-takvo razumevanje za odluku Evropskog parlamenta. Svi ostali su se potrudili da oštro demantuju naivnu Doris Pak, koja, nesrećnica, veruje „da Srbi osećaju krivicu zbog onoga što se desilo u Srebrenici". Komentare prenosimo u originalnoj formi, bez gramatičkih i pravopisnih intervencija.

Tako jedan od čitalaca ugledne „Politike" piše:
„Doris Pak nije u pravu kad povlaci paralelu izmedju Srbije I Nemacke. Nema ni paralele izmedju Srba i Nemaca! Nemci Slovenci Hrvati I Muslimani u bosni i Hercegovini treba da ustanu pa da izgovore Srbija! I nije cilj kazniti ratne zlocince! Cilj je spreciti ratne zlocine! Niko ne zivi doveka! Svi idemo pred casni sud! O zlocinci, kako cete pred boga? Smete li pogledati zrtvama u oci? Pitanje je postavljeno svima koji su znali a nisu sprecili! Kazna bez izuzetka stize svakoga! Samo spori su tockovi pravde ali od pravde niko ne moze uteci! Ni Amerikanci, ni Holandjani ni birokrate u ujedinjenim nacijama!"

Drugi čitalac dodaje:
„Jelko Kacin bi trebao da počisti svoj prag i da se seti likvidacije stotinu golobradih mladića u Sloveniji. Taj zločin je tim monstruozniji jer njemu nisu prethodili nikakvi zločini nad Slovencima. Ne čudi me da ovakva inicijativa potiče od naroda koji je sa oduševljenjem dočekao Hitlera u Mariboru. Nije im mirna savest za sva zla koja su počinili na Balkanu zastupajući nemačke interese."
Treći je koncizan: „Evropskom licemerstvu i antisrpstvu nema mere!"

Četvrti je pedagoški nastrojen:
„Kao Srbin ne osećam ni najmanje nikakvu odgovornost za to što se desilo u Srebrenici i svoju ću decu učiti isto tako. Nikakav udžbenik neće uspeti da im ispere mozak! Naravno, ni jedan narod se ne može kolektivno optuživati za zločin, pa ni Bošnjački. Svugde ima i dobrih i zlih. Od ove kvinslinške i ulizičke vlade u Beogradu ne očekujem ništa nego da se poklone do zemlje i priznaju "krivicu", a možda i da nauče koju suru iz Kurana da bi mogli da je pročitaju kad odu u Srebrenicu! Srbija je potpuno čista i nema nikakvog razloga da se bilo kome izvinjava!"

Sledeći čitalac duboko je uronio u međunorodnu zaveru:
„Bas je ovo lepo procitati: EY proglasila Srebrnicu, Koja prica, koje pranje mozgova. A koji su to sto su proglasili Srebrnicu: Zidovi, Hrvati ili mozda katolici. Gde je tu prica, koji su to sto kroje Srbima sudbinu. Gde je tu Jasenovac, Nova Gradiska itd. Ako se gleda onako kako jeste pa Hitler je bio beba u pelenama nasprem Amerikancim i zidovima, gde su oni u celoj toj prici, oni nemaju politicke protivnike, jer cim se pojavis ti i nestanes. Gde je Malkam X, Martin Luter King i mnogi drugi, Gledajte Palestinu, Hitler je ubijao sto za jednoga a oni koliko sada, napravite poredenje ko je bio on a ko oni sada, sve je jasno, poledajte ko drzi stampu i TV kao i 1933 godine, zato je Srebrnica glavna tema a Jasenovaca nema bas nigde."

Šesti povezuje Srebrenicu i Gazu:
„Zasto taj evropski parlament.I svi ti evropski parlamentarci.Kada su vec toliko veliki humanisti i veliki borci za ljudska prava svuda u svetu.Nisu setili Palestine.Pa da podnesu neku rezoluciju.I proglase dan secanja na sva ta neduzna civila zene,starci i mala deca koja beze sva uspanicena pod bombama Izraelske avijacije.Skoro porusili ceo grad ostali ljudi bez hrane i vode i bez mogucnosti da se nekuda sklone od ove ratne strahote.Zar to nije genocid ako ne barem nad decom.Dok se sve ovo dogadja u Palestini.Ti evropski humanisti mirno posmatraju i cute.Ali su se ipak setili da proglase dan secanja na genocid u Srebrenici.Kada se radi o srbskom narodu i slucaj Srebrenice.Oko toga su vrlo aktivni pa i agresivni ako zatreba onda brze bolje dolazi humanizam do izrazaja!"

Sedmi poziva na stari dobri bojkot:
„E, sad Srbi brzo u Merkator i radnje sa slovenackom robom pa kupujte do poslednje pare kao izraz vaseg protesta i dubog razocaranja slovenackom politikom - ko tebe kamenom ti njemu pomogni da profitira! Sa jedne strane im se izbore za dan zalosti, sa druge strane im ne daju dzamiju u Ljubljani - iskreno i bratski kao i uvek."
Osmi putnik piše poslanicu Doris Pak:
„A Jasenovac, Gradiska; zasto je Jasenovac tabu tema, pogotovu medju ljudima koji su na kormilu Srbije. Bio sam skoro u Nemackoj gospodjo Pak. Vasi gradovi su puni turaka, siptara i arapa. Sto bi mi srbi rekli "ima Boga".Toliko ste truli da cete nestati. A nas srba ce i dalje biti- ne tako puno ali cemo preziveti."

Deveti je pronašao jedinu utehu u kolegama-komentatorima:
„U kakvu Evropu mi jurcamo, Evropu izmanipulisanih mediokriteta, prepunu laži i prevare,tek kad čitam komentare čitalaca vidim da je kod nas ostalo još razumnih ljudi!!!"

Deseti jubilarni čitalac zavapio je iz dubine duše:
„Naša posla. Kilava diplomatija. Koga će proklinjati rodbina ubijenih Srba od Triglava do Dragaša? Gade mi se. Isto kao i ubice tih muslimana, ako su nenaoružane ubijali. Sada isto tako ubijaju i nas preživjele, a ubice dolaze iz EU, opet od Triglava, ali sada do Brisela, pa na šire. Da smo mi Srbi takvi kakve nas prikazuju, ja bih se sam ubio."

Jedanaesti ludak je svečarski raspoložen:
„SADA BI TREBALO DA SRBIJA I REPUBLIKA SRPSKA 11 JUL PROGLASE NAJVECIM SRPSKIM PRAZNIKOM!!!!! kao sto je EU proglasila dan secanja pa da vidimo njihove reakcije. pa kad mogu hrvati da slave svake godine njihov genokcid nad SRBIMA sirom dalmacije u SRPSKOJ KRAJINI uz vatromet i svi primorski gradovi okiceni velikim slikama ante gotovine u sred turisticke sezone negde avgusta meseca kad turista ima iz citave EVROPE pa niko da na to reaguje sto onda SRBI NEBI SLAVILI 11 JUL U SREBRENICI I SIROM REPUBLIKOM SRPSKOM I GRADOVI OKICENI SLIKAMA RATKA MLADICA."

Dvanaesti guslar prorokuje:
„Srbi nikada neće prihvatiti krivicu ni za druge zločine sve dok silni i moćni ne priznaju da su oni učinili najveći zločin posle Drugog svetskog rata nad Srbijom i srpskim narodom. Ni jedan Srbin nema pravo da to prihvati. Pa ma šta da mu se naredi, ma kakav podanički i nesposobni režim bio na vlasti i ma koliko dugo. Ako naša deca i unuci ne budu učili u udžbenicima pravu istinu o zločinu i žrtvi, možda će Srba i nestati sa ovih prostora, ali ćemo tu istinu sačuvati. Šaputaćemo je od uva do uva i pevaćemo je vekovima uz gusle."

Trinaesti otkriva da nikakvog zločina nije ni bilo:
„Pitanja za sve one koji "znaju" da se desio ratni zlocin u Srebrenici: kako vi "znate" da se desio ratni zlocin u Srebrenici? Da li zato sto se hiljadama puta ta recenica ponovila na TV-u i u novinama ili zato sto ste bili u komisijama za utvrdjivanje istine u Srebrenici? A mozda ste bili i na licu mesta pa "znate"? Jel ste isto znali i za Markale i za Racak, koji su isto predstavljeni kao ratni zlocini Srba?"

Četrnaesti obelodanjuje izvore svog patriotskog nadahnuća:
„Nisam dežurni patriota(ne priznajem besmislene kovanice), već Srbin koji ozbiljno prati aktuelna dešavanja i čita Vasilija Krestića i Smilju Avramov i ne samo njih.Da, tačno je, ovo jeste antisrpska zavera,kao što je to i haški tribunal.Mogu se samo složiti sa stavom g-đe Avramov:"Bilo je zločina na svim stranama, ali je genocid izvršen samo nad srpskim narodom".

Petnaesti poentira horogom: „Kakvo licemerje! I to bas sada kada smo svedoci genozida u Gazi!?!"

Poznata po beskrajnom strpljenju, redakcija e-novina ipak je morala da odustane kad su srpski fašisti, nacisti, nacionalisti, polupismeni i nepismeni ljubitelji zločina na sajtu „Politike" iscrpli sve oblike davno poznatih argumenata - da se, u stvari, Srebrenica nije desila; ako se slučajno desilo, nije se desilo kako se desilo, već se desilo onako kako nama odgovara: taman posla da je tamo ubijeno 8.000 ljudi (jedan čitalac „Politike" objašnjava da nije bilo moguće pobiti tolike ljude u nekoliko dana - pitajte Mladića, on zna kako); zašto niko ne pominje Jasnovac, gde je ubijeno nekoliko desetina miliona Srba; sve je to zavera Vatikana, masona, Jevreja i svemiraca; Srbi nemaju genetski kod za ubijanje, oni ni mrava ne bi zgazili; Srbi su programirani da budu samo žrtve, takav im je human software; Ratko Mladić je junak, zar nije delio čokoladice malim Balijama iza bodljivave žice, mogao je da ih da pobije pred TV kamerama, ali nije, dobar je on čovek; Srbija nikakve veze nije imala sa Srebrenicom; to što je tamo bilo srpskih autobusa, srpskih kamiona i srpskih vojnika - ne računa se, rođaku se u nevolji mora pomoći, ko će kome ako neće svoj svome; uostalom, i da smo ih ubili - pa šta? Svet u kojem Amerikanci muče crnce, Rusi Čečene, Kinezi Tibetance, Izrealci Arape - dovoljno je veliki za svaki odbrambeno-preventivni genocid.
Sve za Srbstvo, Srebrenicu ni za šta!

Izvor: E-novine