Šejtan u džubetu

Samoproglašeni reis "islamske zajednice" Srbije Adem Zilkić dotakao je moralno dno.

Nakon što je, po beogradskom diktatu, sebi prišio titulu reisa, ovaj neispunjeni funkcioner SDA Sandžaka dobro se snašao u ulozi bošnjačkog Sejde Bajramovića.

Atakirajući na Islamsku zajednicu u Sandžaku, on nastoji posijati sjeme zla, ne prezajući od prolijevanja krvi.

Uz zdušnu podršku Beograda, Zilkić, poput šejtana u džubetu, krstari Srbijom i pljuje po muslimanskim svetinjama, izmišlja i podmeće. Časna obilježja imama, ahmediju i džube, on koristi za vlastito prikrivanje instrumenta velikosrpske politike i kojekakvih obavještajnih igara u kojima je najobičniji sitni pijun.

Zilkić ima nesumnjivu podršku zvaničnog Beograda i tamošnjih medija. Da nije tako, njegova kvislinška tvorevina ne bi bila glatko registrirana u toj zemlji, netom nakon što je Ministarstvo vjera Srbije odbilo registrirati Crnogorsku pravoslavnu crkvu.

Zilkić, nasreću, nema podršku Bošnjaka Sandžaka!

Iako oni imaju više nego dovoljno razloga da budu nesretni, pa i ljuti zbog Sarajeva, nisu se dali prevariti. Zilkić i njegovi kvislinzi u startu su pročitani i - odbačeni.

Zbog toga je samozvani reis bahat i bučan. On napada svim sredstvima, ne preza od otimačine i krađe, a u sve većoj nemoći on prijeti pljuvanjem, psovkama i fizičkim napadima na reisu-l-ulemu Islamske zajednice u BiH Mustafu Cerića i Islamsku zajednicu u Sandžaku.

I po tome on je potpuna kopija svojih nalogodavaca koji su 1992. godine krenuli u agresiju na BiH i satiranje Bošnjaka. Taj krvavi pohod obio im se o glavu, a tako će biti sa Zilkićem i njegovom falangom!