A+ A A-

Eh, taj vakat... Baš za plakat!

taj-vakatPosmatrajući njih dvoje, uvijek se iznova čudim, kako su opstali sve ove godine i još su tu? Vječite polemike jedne obične žene muslimanke, sada nane i njenog muža, okorjelog komuniste i titoljupca. Mojih roditelja. I baš tada, opet krenu onako spontano:

-Nikad nama više titinog vremena, im’o si sve, a vala moglo se i musliman biti ko je htio.

-Aha!

-Šta ti aha? Reci da je bilo drukčije?

-Ma jok! Samo tako kako ti kažeš.

-Opet će ona meni solit pamet. Jesmo l` bona u avliji kurbane klali?

-Jesmo.

-I?

-I nije se kurban ni ogulio, a marica došla po tebe i odvela te.

-Pa šta? Jesam li se odmah vratio? Rek’o sam im moja žena kolje kurban i pustili me.

-Eh, eh... Tu te čekam. Pa što nisi rek’o da ti kolješ kad si mog’o biti musliman?

-Pa nisam ja klao, znaš dobro da si ti svom babi nijetila.

-Hehehe, dobro. Nema fajde ćoravom namigivati. Ne d’o Bog djeco da se taj vakat vrati. I kod učiteljice Zorke sam mogla biti muslimanka je l`?

Vidno nasekirana, ne sačekavši njegov odgovor, okrenu  se svojim unučadima da im ispriča priču koju smo mi, njena djeca, već mnogo puta čuli.

-Bila sam tada četvrti razred osnovne škole i bio je Ramazan. Mnogo djece u razredu je postilo, ali do tog odmora. Učiteljica je dijelila užine, kriške namazane džemom, i obilazila da vidi ko sve jede. Neka djeca su iz straha jela, neki se prenemagali da nisu gladni ili da ih boli stomak...., a meni je to sve bilo čudno te sam joj fino rekla da ja postim i zbog toga neću užinu. Ona je tada naprosto pobjesnila i sva djeca su nabrzinu pojela svoje kriške, a ona je zatim prišla meni. Riječima je nastojala da me ponizi, govoreći mnoge uvrede poput zaostale seljančure i dr., a onda je silom krenula da me hrani. U početku sam se opirala ne otvoravši usta, ali bujica pogrda i šamara su učinili svoje. Trpala mi je u usta zalogaje koje sam ja morala zajedno sa svojim suzama da gutam. To su bili najteži i najčemerniji zalogaji u mom životu. Učiteljica Zorka.... Platiće njoj Allah.

Suza se skotrlja niz izborano lice, a ona duboko uzdahnuvši tiho kaza:

-Ti ćeš meni moglo se biti musliman!!! Da nas Allah sačuva tog vakta.

Zilha Ramić